О књизи: година / Ранил покушава да убеди себе да још није изгубила разум. Па шта ако повремено иде на „састанке“ са неким ко не улива много поверења? Овако само изгледа! А унутрашњост је мекана и пухаста. И као да потврђује њене речи, у близини се чује отегнут, позивајући вучји урлик. Ранил се осмехује у ишчекивању, удобније хвата нараменицу свог ранца и неустрашиво одлази у дубину шуме..